Na­uč­ni skup po­sve­ćen iz­ra­di me­nadž­ment pla­na Du­klje otvo­rio je ita­li­jan­ski am­ba­sa­dor u Cr­noj Go­ri Vin­ćen­co Del Mo­na­ko ko­ji je is­ta­kao da će Ita­li­ja uvi­jek pru­ža­ti si­gur­nu po­dr­šku Cr­noj Go­ri i na­šim struč­nja­ci­ma na sva­kom na­po­ru da se vred­nu­je i oču­va kul­tur­no i ar­he­o­lo­ško na­sli­je­đe na­še ze­mlje, pa ta­ko i an­tič­ka Du­klja.
- Ne po­sto­ji ni je­dan raz­log zbog če­ga Du­klja ne bi po­sta­la pre­po­zna­tlji­vi znak Pod­go­ri­ce za is­tra­ži­va­če, stra­stve­ne lju­bi­te­lje ar­he­o­lo­gi­je, tu­ri­ste i gra­đa­ne. Du­klja je pra­vo bla­go ko­je ima­te na ras­po­la­ga­nju, na ne­ki na­čin ona je otvo­re­na knji­ga ko­ja go­vo­ri o pro­šlo­sti ovih pro­sto­ra, i ko­ja svje­do­či o ve­za­ma sa drev­nim Ri­mom. Op­či­njen sam či­nje­ni­com da je Du­klja mo­žda pr­va te­ri­to­ri­ja na sta­rom kon­ti­nen­tu na ko­jem s pra­vom mo­že­mo pri­ča­ti o uje­di­nje­noj Evro­pi, jer su ov­dje do­šli i is­tra­ži­va­li na nje­noj te­ri­to­ri­ji is­tra­ži­va­či i ar­he­o­lo­zi od Ro­vin­skog, pre­ko En­gle­ske do Ita­li­je – na­po­me­nu­io je ita­li­jan­ski am­ba­sa­dor.
Svo­ju i strast na­ših is­tra­ži­va­ča, ka­ko je re­kao am­ba­sa­dor, po­di­je­lio je ne­dav­no sa de­le­ga­ci­jom ita­li­jan­skih se­na­to­ra ko­je je lič­no do­veo u an­tič­ku Du­klju da bi se uvje­ri­li u kul­tu­ro­lo­ški i na­uč­ni zna­čaj ovih ar­he­o­lo­ških osta­ta­ka ovog drev­nog gra­da ko­ji dva mi­le­ni­ju­ma za­u­zi­ma plod­nu rav­ni­cu na oba­li Mo­ra­če i Ze­te, a na­do­mak Pod­go­ri­ce. Na kra­ju am­ba­sa­dor Del Mo­na­ko je iz­ra­zio na­du da će kon­fe­ren­ci­ja re­zul­ti­ra­ti ni­zom va­žnih i ko­ri­snih za­klju­ča­ka za da­lju bu­duć­nost i kul­tur­nu i tu­ri­stič­ku re­va­lo­riz­ci­ju ar­he­o­lo­škog lo­ka­li­te­ta Du­klje.
I mr Li­di­ja Lje­sar se obra­ti­la uče­sni­ci­ma kon­fe­ren­ci­je na­gla­siv­ši, iz­me­đu osta­log, da Me­nadž­ment plan tre­ba da do­ve­de do iz­vla­če­nja na po­vr­ši­nu svog bla­ga, i po­kret­nog i ne­po­kret­nog, ko­je kri­je vi­še mi­le­ni­ju­ma sta­ra Du­klja. Ta­ko­đe, tre­ba da oza­ko­ni in­sti­tu­ci­o­nal­nu za­šti­tu naj­zna­čaj­ni­jeg an­tič­kog ar­he­o­lo­škog na­la­zi­šta u Cr­noj Go­ri u svje­tlu na­u­ke, ali i tu­ri­zma glav­nog gra­da.
I Ne­la Sav­ko­vić Vuk­če­vić se obra­ti­la uče­sni­ci­ma sku­pa na­gla­ša­va­ju­ći da će Glav­ni grad po­dr­ža­va­ti sve ak­tiv­no­sti ko­ji­ma se pro­du­blju­je na­še zna­nje o pro­šlo­sti Pod­go­ri­ce i po­ten­ci­ra se nje­go­va me­di­te­ran­ska pri­ro­da. Du­klja se, ka­ko je re­kla, na­la­zi u te­me­lju iden­ti­te­ta Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re, pa je ve­o­ma zna­čaj­no na­gla­ša­va­ti ve­li­či­nu ovog ar­he­o­lo­škog lo­ka­li­te­ta.
Du­ho­ve na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji us­ta­la­sa­la je ar­he­o­log Oli­ve­ra Ve­li­mi­ro­vić Ži­žić, do­a­jen cr­no­gor­ske ar­he­o­lo­gi­je, ko­ja je ve­li­ki dio svog vi­še­de­ce­nij­skog ra­da po­sve­ti­la Du­klji. Ona je is­ta­kla da Pod­go­ri­ca po­ka­zu­je ne­bri­gu pre­ma svom ar­he­o­lo­škom bla­gu i lo­ka­li­te­ti­ma kao i svoj kul­tur­noj ba­šti­ni.
Ona je iz­ra­zi­la iz­ne­na­đe­nje te­mom sku­pa s ob­zi­rom, ka­ko je re­kla, „da je Du­klja u kon­stant­nim pro­ble­mi­ma zbog hro­nič­ne ne­is­tra­že­no­sti, ne­ri­je­še­nih imo­vin­sko-prav­nih od­no­sa i pri­mi­tiv­ne za­pu­šte­no­sti”. Ova­ko for­mu­li­sa­na te­ma (Du­klja u pro­šlo­sti, sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti) pri­mje­re­na je, ka­za­la je ona, osnov­ci­ma i obič­nim po­sje­ti­o­ci­ma, pa se do po­sled­njeg mo­men­ta dvo­u­mi­la da li da uče­stvu­je na kon­fe­ren­ci­ji.
- Osta­ci an­tič­ke Du­klje su iz­u­zet­ni, a ci­vi­li­za­cij­ska te­ko­vi­na i tvo­re­vi­na se iz­dva­ja ve­li­či­nom i sa­ču­va­nim ur­ba­ni­te­tom. Ukup­no­šću i sa­da osta­vlja upe­ča­tljiv emo­ci­je. Ona je slo­žen i neo­bi­čan spo­me­nik ko­ji zah­ti­je­va in­ter­di­sci­pli­nar­no is­tra­ži­va­nje – is­ta­kla je ona.
Ovo na­la­zi­šte je ak­tu­el­no već de­ce­ni­ja­ma zbog svo­je de­va­sta­ci­je, ka­za­la je ona, a i pod­sje­ti­la da su sve no­ve vla­sti, gar­ni­tu­re, no­vi mi­ni­stri kul­tu­re, pred­sjed­ni­ci op­šti­ne i pred­sjed­ni­ci CA­NU sa­zi­va­li sa­stan­ke po­vo­dom Du­klje ali „sve je osta­ja­lo sa­mo na za­ključ­ci­ma bez efe­ka­ta”. „I ova ma­ni­fe­sta­ci­ja me pod­sje­ća na sta­ra vre­me­na”, za­klju­či­la je ona.
- Du­klja i po­red svih ra­za­ra­nja, is­cjep­ka­no­sti, za­pu­šte­no­sti, i da­lje pri­pa­da u re­pre­zen­ta­tiv­ne an­tič­ke lo­ka­li­te­te. I za ta­kvom Du­kljom va­pe tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je; a Pod­go­ri­ca je naj­ve­ći gu­bit­nik. Pla­ne­ri i ur­ba­ni­sti po­ka­za­li su kul­tur­no ne­u­mi­je­će, ne­po­što­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne pa je hi­lja­du­go­di­šnje na­sli­je­đe osta­lo po stra­ni, za­o­bi­đe­no, a Pod­go­ri­ca us­kra­će­na od svog ur­ba­nog kon­ti­nu­i­te­ta. U Pod­go­ri­ci je iz­gra­đen ve­li­ki broj ho­te­la, od Hil­to­na do onih za kuć­ne lju­bim­ce, a ho­te­li­je­ri su za­bri­nu­ti ka­ko za­dr­ža­ti go­ste. A, mo­glo je bi­ti dru­ga­či­je, jer je Pod­go­ri­ca okru­že­na bo­ga­tim ar­he­o­lo­škim i dru­gim spo­me­ni­ci­ma ko­ji zja­pe ne­pri­pre­mlje­ni i ne­va­lo­ri­zo­va­ni za tu­ri­stič­ke po­sje­te. Istu sud­bi­nu di­je­le i ka­sni­ji kul­tur­ni spo­me­ni­ci – po­ru­či­la je, iz­me­đu osta­log, Ve­li­mi­ro­vić Ži­žić.
S.Ć.


Uče­sni­ci sku­pa o Du­klji

Na kon­fe­ren­ci­ji o an­tič­koj Du­klji uče­stvo­va­li su i ita­li­jan­ski struč­nja­ci Ma­si­mo Kul­tra­ro i Đo­va­ni Dis­te­fa­no, za­tim Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re, Mag­da­le­na Ra­du­no­vić iz pod­go­rič­kih Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja, Ta­tja­na Bur­za­no­vić sa UDG, Alek­san­dar Daj­ko­vić ta­ko­đe iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re, Želj­ko Ka­le­zić i Želj­ko Če­le­bić is­pred Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju, Mi­tra Ce­ro­vić iz Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re i De­jan Ga­zi­vo­da, ta­ko­đe is­pred Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju.